О књизи: 2024 / Коља је љутито ћутао, а понижена Нона је одлазила куда год су јој очи гледале, певајући сажаљивим гласом: „И ћао-па-ћао вода тече преко шљунка...“ Коља је задрхтао, знао је да ову слатку „народну“ песму на телевизији пева једна крупна певачица, коју воле средовечне обичне жене попут ње. Чинило се да је необичност младе девојке која певуши ову песму резултат ригидног патријархата у њеној породици. Коља се окренуо са презиром, није осећао ни захвалност ни сажаљење.